Na početku želim da se zahvalim članicama žirija na dodeljenom priznanju i da čestitam svim ostalim dobitnicama. Izuzetna mi je čast što sam se našla u društvu svih dosadašnjih laureatkinja ovog vanrednog priznanja. Takođe, zahvalnost dugujem svim koleginicama, saradnicama i drugaricama koje su bile deo projekta Ženski pokret 2020, koji sam vodila, a bez kojih ovaj projekat ne bi postojao. Zahvalnost izražavam i svojoj kući Institutu za književnost i umetnost unutar koje sam mogla nesmetano da realizujem planirane aktivnosti.
Projekat Ženski pokret 2020 je pokrenut kako bi se obeleželio vek od izlaska prvog broja časopisa Ženski pokret koji je bio prvi i najdugovoečniji jugoslovenski feministički časopis i koji je objavljivan skoro pune dve decenije od 1920. do 1938. godine. U okviru projekta uradile smo značajne i rekla bih neophodne stvari kada je reč ne samo o ovom časopisu, već o feminizmu međuratne Jugoslavije uopšte, ali i stvari značajne za savremena feministička proučavanja. Napravljena je bibliografija časopisa, prikupljen je i digitalizovan celokupan njegov fond, napravljen je sajt (www.zenskipokret.org) gde su postavljeni svi materijali vezani za časopis, održana je konferecija posvećena časopisu i, kao finale projekta, objavljen je zbornik koji sadrži 33 rada.
U ovom zborniku se veoma dobro vidi kako su se ove naše feminističke pretkinje borile, ali se nažalost vidi i da iste bitke bijemo i danas, sto godina kasnije. Kao što su one delovale u veoma složenim i napetim vremenima, tako i mi danas svedočeći tekstonskim poremećajima sveta koji poznajemo, nastojimo da delujemo i da iznova osvajamo i utvrđujemo prostore slobode. Feministkinje prve polovine 20. veka, istorijski procesi, kao i neposredna aktuelnost podsećaju nas da nijedna bitka za ženska prava nije zauvek dobijena i da je stanje borbe permanentno. Slobode i prava ili branimo ili iznova osvajamo, kako na individualnom planu, tako i na opšte društvenom.
Projekat je u svojim različitim fazama i disperzivnim aktivnostima okupio veliki broj saradnica iz zemlje i inostranstva, koje su dolazeći iz brojnih disciplina, i koje su posedujući specifična znanjima i veštine, učestvovale u njegovoj realizaciji i tu realizaciju omogućile. Zbog toga, časopis Ženski pokret koji je i sam kolektivna tvorevina, projekat njemu posvećen, ali i ova nagrada i SEFEM koji nas godinama okuplja, pokazuju jednu zajedničku stvar, a to je značaj kolektivnih poduhvata. I prošlost i sadašnjost nam govore da je neophodno međusobno povezivanje, umrežavanje i organizovanje, međusobna podrška, pomoć i podsticaj. Ovakvim povezivanjem kreiraju se zajednice unutar kojih je i svako individualno pregnuće značanije i ima veću snagu.
Zbog toga bih završila rečima jedne od heroina feminističkog pokreta: Zajedno organizovane, mi smo nesalomive.
