Imala sam izuzetnu sreću, privilegiju i čast da učim od Marine. Naš odnos bio je višedimenzionalan. Naše poznanstvo i njen uticaj na mene počeo je još 2004. godine, kada sam počela da radim na institucionalnom uvođenju i unapređenju rodne ravnopravnosti u Republici Srpskoj i Bosni i Hercegovini. Bila je moja profesorka na Rodnim studijama na Univerzitetu u Sarajevu i mentorka za magistarski rad, a već naredne godine Marina me zvala da budem članica njenog tima za regionalno istraživanje o samohranim roditeljima i da osmislim i predajem seminar o rodu i ruralnom razvoju u okviru njene oblasti Rod i razvoj za sljedeću generaciju Rodnih studija u Sarajevu. Bila sam izuzetno počastvovana da mi Marina, kao moj veliki uzor u znanju i promišljanju, ukaže takvo povjerenje. Sjećam se, prilikom ispita kod nje, na kraju prve godine magistarskih studija, požalila sam se da sam došla u raskorak između mnogo teorijskog znanja koje smo do tada imali priliku da usvojimo i onoga što vidim u realnosti. Iskusna Marina mi je tada rekla da je to zapravo odličan početak mog stvarnog saznavanja. I bila je u pravu, kao i uvijek. Moj rad na doktorskoj disertaciji kasnije, naravno, nije mogao da prođe bez Marininih uvida i onoga što je pisala i govorila. Nastavile smo našu saradnju u poslu, pisale smo zajedno i učestvovale na skupovima, dolazila je u Banjaluku i bila sam izuzetno ponosna na svaki naš zajednički poduhvat. Bila je izuzetna ličnost, harizmatična, hrabra, puna optimizma, ljubavi prema svijetu i životu, prepuna istraživačke i lične radoznalosti (veoma često je u razgovorima znala da kaže: “To je vrlo zanimljivo!”; neka od svojih istraživačkih saznanja dobila je, na primjer, u običnom razgovoru s majstorima koji su radili na njenoj kući u Vrdniku – uvijek sam se divila njenoj sposobnosti da svemu nađe smisao).
Uradila je toliko za života i sve što je pisala i govorila postalo je javno dobro: njen uticaj prevazilazi granice Srbije i regije i prepliće se na više nivoa. Od ličnog mikro uticaja na sve nas koji smo imali sreću da je poznajemo, preko mezo uticaja na profesionalnu i društvenu sredinu u kojoj je živjela i radila, do makro uticaja, ostavivši značajan trag u nauci i feminističkoj sociologiji za vijeke vjekova.
Koliko je bila velika moja sreća što mi je Marina bila uzor i na specifičan način roditeljka u pogledu mog ličnog, saznajnog i profesionalnog razvoja, tolika je sada i moja tuga što smo je prerano izgubile. Neka joj je vječna slava i hvala!
