Iznenadila me nagrada. Nisam navikla. Čudan osećaj. Stalno mislim na one mnogobrojne žene u Srbiji s kojima sam saradjivala poslednjih decenija. Koliko aktivizma, energije, upornosti. Neke od njih sigurno više zaslužuju ovu nagradu od mene.
Naravno da je velika čast dobiti nagradu Sekcije za feministicka istrazivanja i kritičke studije maskuliniteta, Srpskog sociološkog društva. Posebno, zato što nosi ime ime sjajne žene, Andjelke Milić, koja je služila na čast Akademiji.
Rodne studije nisu bile moj “mainstream”, to je ipak bila ekonomija . Ipak, zadovoljna sam što sam, kao rektorka Univerzitetu u Novom Sadu, doprinela da se osnuje inetrdisciplinarni program rodnih studija na Univerzitetu. Rodne studije je u Novom Sadu organizovala i vodila Prof.Svenka Savić prvo u nevladinoj organizaciji, a zatim na UNS 2003. sve do danas.
Godine u kojima sam bila rektorka (2001-2004) bile su one divne “postrevolucionarne” godine pune entuzijazma i nade. Na UNS je vladala sjajna atmosfera. Kao da u su se otvorili svi zidovi i produvali neki novi vetrovi. Predlog da pored mnogih novih stvari pokrenemo rodne studije za mene je dobrodošao. Važno je istaći da je predlog da se osnuju rodne studije na UNS veoma lako prošao na organima UNS, gde se obično kao i na drugim našim univerzitetima sve novo radja s teškoćama (puno kočničara). Ali, ja sam znala da funkcija rektora u uslovima prave autonomije univerziteta podrazumeva moć i ja sam to koristila. Nisam se ustručavala, nisam se plašila – zadovoljna što prvi put posle duge karijere na UNS mogu da utičem da se dešavaju suštinske promene.Tu mi je naravno pomagalo iskustvo na mnogim stranim univerzitetima.
Dakle, već dugo govorimo kako kako su žene sve više zastupljene u različitim profesijama pa i na Univerzitetu, ali da su retko na pozicijama donosilaca odluka, u centrima moći. Ovaj moj primer pokazuje koliko je važno imati moć odlučivanja i koristiti je za važne institucionalne promene u korist žena.