Brankica Janković je u dva mandata poverenice za ravnopravnost Republike Srbije uspela da izgradi instituciju i postavi visoke standarde u njenom obavljanju. U javnosti je prepoznata kao dosledna i pripcipijelna, kako u uočavanju problema, tako još više u reakcijama i njihovom rešavanju. Posebna oblast delovanja Brankice Janković je rodna ranopravnost, odnosno uspostavljanje mehanizama za smanjivanje jaza u položaju, šansama i ostvarenju prava žena i muškaraca na jednakim osnovama. Zahvaljujući položaju poverenice, u sudskoj praksi je uspostavljeno i nekoliko presedana u tzv. strateškim parnicama koji će pomoći diskriminisanim ženama da u budćnosti lakše ostvare svoja uzurpirana prava. Period između dve dodele nagrade “Andjelka Milić” obeležen je dubokim podelama u društvu, protestima studenata i građana, kao i fizičkim i verbalnim nastrtajima na sve one koji nisu saglasni sa vladajućom politikom. Brankica Janković je kao nijedna druga funkcionerka uspela u tim turbulentnim vremenima da očuva ugled institucije, suprostavljajući se diskriminaciji građana i građanki Srbije koji su se našli na udaru represije. I nakon prestanka mandata nije prestala da se zalaže za antidriskiminacionu politiku. Veoma važno je naglasiti da je u reagovanjima i preporukama Brankica Janković imala iste kritrijume prema svim akterima javne scene, bez obzira s kog ideološkog pola dolaze i pripadaju li vladajućem ili opozicionom spektru ili drugim uticajnim sferama, posebno medijima i kulturi.
Brankica Janković je rođena 1973. godine u Čačku, diplomirala je na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu, a doktorat brani na Fakultetu bezbednosti u Beogradu. Po pozivu je predavačica na specijalističkim studijama na Fakultetu politčkih nauka u Beogradu i Visokim studijama bezbednosti i odbrane Škole nacionalne odbrane. Završila je Specijalni kurs za učešće civila u mirovnim misijama Centra za mirovne operacije MO. Tokom profesionalne karijere bila je u dva mandata poverenica za zaštitu ravnopravnosti (2025-2020 i 2020-2025), državna sekretarka u Ministarstvu rada, zapošlјavanja i socijalne politike od 2012. do 2014. godine, a pre toga je sedam godina bila na čelu Gerontološkog centra Beograd.
Aktivna je u domaćim i međunarodnim organizacijama u čijem središti su socijalna politika I zapošljavanje, a između ostalog je bila šefica Pregovaračke grupe 19 (Socijalna politika i zapošlјavanje) u pregovorima o pridruživanju EU, predsednica Pododbora za istraživanja, inovacije, informatičko društvo i socijalnu politiku u okviru Odbora za sprovođenje sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, Nacionalna koordinatorka u Radnoj grupi za starenje stanovništva Ekonomske Komisije Ujedinjenih Nacija za Evropu UNECE, koordinatorka projekta DILS – unapređenje socijalnih i zdravstvenih usluga na lokalnom nivou – informatizacija sistema (Svetska banka), predsednica Upravnog odbora IPA projekta Socijalna inkluzija (UNICEF), šefica Vladine međuresorne radne gupe za izradu programa reformi zapošlјavanja i socijalne politike (ESRP). Članica je Političkog saveta za primenu Rezolucije 1325 Žene, mir bezbednost, Nacionalna projektna direktorka na projektima Borba protiv seksualnog i rodno zasnovanog nasilјa i Integrisani odgovor na nasilјe nad ženama. Bila je na čelu tri Saveta Vlade Srbije: za pitanja starosti i starenja, za osobe sa invaliditetom i za prava deteta.
Dobitnica je više nagrada, među kojima su: ‘Doprinos godine Evropi’ za 2018. godinu, koju dodelјuje Evropski pokret u Srbiji; ‘Ličnost godine’ za 2017, koju dodelјuje Misija OEBS u Srbiji; republičke nagrade za doprinos razvoju sistema socijalne zaštite, koju dodelјuje Udruženje stručnih radnika socijalne zaštite Republike Srbije; kao i Zlatnog točka za doprinos zaštiti lјudskih prava romske nacionalne manjine koju dodelјuje Nacionalni Savet Roma.