Monografija „Care in Crises: Rethinking Institutional Ethics for Trafficking Survivors in Serbia Amidst the Pandemic“ (2025) pruža značajan naučni doprinos rodnim studijama u Srbiji, kako na teorijskom, tako i na istraživačkom planu. Publikacija je zasnovana na kvalitativnom istraživanju sprovedenom tokom pandemije KOVIDA-19, kroz intervjue sa devojkama i ženama koje su preživele trgovinu ljudima. U knjizi se eksplicitno polazi od stanovišta da preživele nisu samo izvor podataka, već ključne kreatorke znanja čija iskustva otkrivaju način na koji institucionalne politike i procedure deluju u realnim uslovima krize. Rad pokazuje da institucionalne prakse koje ne uvažavaju traumu mogu postati mehanizmi retraumatizacije, naročito u situacijama vanrednih okolnosti, kada se mere zaštite često pretvaraju u režime kontrole, izolacije i proizvodnje panike. Rad, na primer, pokazuje da su devojke i žene sa iskustvom eksploatacije – mere zatvaranja tokom pandemije doživljavale kao povratak u stanje prinude, pri čemu su im se javljali simptomi panike i anksioznosti, kao i fleš-bekovi na situaciju zatočeništva i kontrole kojima su bile izložene, a što kreatori mera i institucionalni akteri nisu uzeli u obzir niti prilikom oblikovanja odgovora na krizu niti tokom pružanja podrške ovim posebno ranjivim pojedinkama. Pandemija u ovoj monografiji nije tretirana kao prolazna epizoda, već kao proces u kome su ogoljeni dublji obrasci krize brige, institucionalne neodgovornosti i fragmentisan sistem podrške na poluperiferiji. Monografija se teorijski oslanja na feminističku etiku brige i kritičke perspektive poluperiferije, uključujući prevashodno konceptualne uvide Marine Blagojević Hjuson, a zatim ih razvija kroz empirijski materijal. U knjizi reflektujemo i sopstvenu poziciju i ranjivosti tokom istraživanja sprovedenog u uslovima pandemije, želeći da istraživački proces takođe tretiramo kao deo etika brige, a ne kao distanciranu proceduru. Dodatnu vrednost publikacije vidimo u tome što su same devojke i žene, naše sagovornice, formulisale konkretne preporuke za unapređenje institucionalnih praksi. Smatramo da je time studija dobila i potencijalnu transformativnu dimenziju budući da se ne zadržava na nivou analize već otvara prostor za drugačije institucionalne politike koje su zasnovane na iskustvu preživelih i na principima trauma-informisanog pristupa. Istraživanje su sprovele praktičarke iz organizacije ATINA, koja se već 23 godine bavi ovom problematikom i pruža direktnu podršku devojkama i ženama koje su preživele trgovinu ljudima, zajedno sa angažovanom naučnicom.
JELENA ĆERIMAN je viša naučna saradnica u Institutu za filozofiju i društvenu teoriju Univerziteta u Beogradu, u kojem obavlja poslove i pomoćnice direktorke. Pre nego što se priključila timu Instituta 2016. godine, Ćeriman je skoro deset godina radila kao nastavnica sociologije i građanskog vaspitanja u srednjoj stručnoj školi u Beogradu. Doktorat iz oblasti sociologije stekla je na Filozofskom fakultetu u Beogradu istražujući vaspitne prakse roditelja u savremenoj Srbiji, a danas u svojim istraživanjima kombinuje teorijske pristupe iz političke i kulturne sociologije i kritičkih studija roda usmerene u pravcu istraživanja različitih manjinskih grupa. Jelena je sprovela svoje postdoktorsko istraživanje u Budimpešti (Institut za studije manjina – Mađarske akademije nauka, 2022. godine) i u Ljubljani (ZRC SAZU, 2023. godine). Njeni istraživački nalazi prepoznati su kao relevantni za razvoj javnih politika u Srbiji, a pojedini su uključeni i u tekstove nekoliko nacionalnih strategija za oblast rodne ravnopravnosti, kao i zaštite dece i mladih od nasilja.
JELENA HRNJAK je programska menadžerka u nevladinoj organizaciji ATINA (od 2009–danas), u kojoj vodi osmišljavanje, sprovođenje i evaluaciju više od sto programa usmerenih na bezbedan smeštaj, reintegraciju, pravnu i psihosocijalnu pomoć i mehanizme zaštite zasnovane u zajednici za preživele žrtve trgovine ljudima. Njeno profesionalno iskustvo kombinuje socijalnu zaštitu, zagovaranje ljudskih prava i reformu politika, a sarađivala je sa ključnim institucijama i sistemima usluga širom Zapadnog Balkana. Hrnjak ima diplomu osnovnih akademskih studija iz političkih nauka i novinarstva i završila je nekoliko prestižnih međunarodnih specijalizacija, uključujući Program za zagovornike ljudskih prava Univerziteta Kolumbija (2023) i Program međunarodnih posetilaca-lidera (International Visitor Leadership Program) Stejt departmenta SAD o borbi protiv trgovine ljudima (2017). Radila je kao konsultantkinja Saveta Evrope, pružajući specijalizovane obuke profesionalcima u oblastima socijalnog rada, sprovođenja zakona, zaštite dece i podrške žrtvama. Hrnjak je autorka i koautorka brojnih studija i dokumenata javnih politika o trgovini ljudima, zaštiti dece, migracijama i rodnoj ravnopravnosti, uključujući istraživanja o obećavajućim praksama u zaštiti žrtava, nasilju nad migrantkinjama i devojčicama, kao i o digitalnim oblicima eksploatacije. Njeno dugogodišnje angažovanje pozicionira je kao jednu od vodećih stručnjakinja u Srbiji za pristupe borbi protiv trgovine ljudima usmerene na žrtvu i zasnovane na razumevanju traume.
ANDRIJANA NEDELJKOVIĆ RADOIČIĆ je licencirana psihoterapeutkinja i socijalna radnica sa bogatim iskustvom u pružanju podrške žrtvama trgovine ljudima, rodno zasnovanog nasilja i prisilnih migracija. Radila je u nevladinoj organizaciji ATINA od 2017. godine, gde je bila koordinatorka Tima za podršku žrtvama trgovine ljudima i rodno zasnovanog nasilja i vodila direktnu pomoć, vođenje slučajeva, psihosocijalnu podršku i programe osnaživanja za žene i decu u riziku. Njeno iskustvo uključuje i profesionalni angažman u Gradskom centru za socijalni rad u Beogradu, kao i akademsko iskustvo u svojstvu demonstratorke na Univerzitetu u Beogradu i Univerzitetu Singidunum. Radoičić Nedeljković je završila osnovne i master studije socijalnog rada na Univerzitetu u Beogradu i završila naprednu obuku iz sistemske porodične terapije, stekavši nacionalnu licencu psihoterapeutkinje i Evropski sertifikat za psihoterapiju. Autorka je i koautorka brojnih istraživačkih studija i publikacija o trgovini ljudima, digitalnom nasilju, zaštiti dece i feminističkoj superviziji, uključujući istraživanja podržana od strane UN Women i UNFPA. Njen dugogodišnji rad pozicionira je među novim stručnjacima u Srbiji u oblasti trauma-informisanih, multisistemskih pristupa podršci preživelima nasilja i eksploatacije.